Помозите развоју веб локације, дељење чланка са пријатељима!

Сорте крушака, као што знате, деле се на зиму, јесен и лето. Свака категорија се разликује не само у зрелости, укусу, већ иу року трајања воћа . Дакле, које се сорте могу приписати зими, а које дозријевају у љето, погледајте опис у наставку.

Летње сорте крушке

Август роса

Крушка августовска роса

Апсолутни фаворит међу летњим сортама крушака је августовска роса, резултат укрштања сорти Тендернесс и Триумпх Пакгам. Дрво је прилично ниско, не досеже ни 10 м висине, кора је сива, глатка, пупољци се брзо пробуде после зиме. Гране се шире, благо висе, закривљене. Листови су дугуљасти, средње величине, тамнозелене боје. Плодови су средње величине, сазревају средином лета. Укус је прилично сладак, сочан, са белим месом и нежном кожом.

Нажалост, није погодна за дуго чување, крушка брзо постане смеђа и нестаје. Сама по себи, отпорна је на болести и штеточине, лако подноси зиме, плодове сваке године повећава број плодова. Недостатак ове сорте је у томе што стално треба да обреже крошњу, због тога плодови постају ситнији.

Бере Гиффард

Сорта крушке Бере Гиффард

Такође се односи и на летње сорте крушке. Разликују се од других сорти по „ружичастим“ плодовима, црвено-наранџастим тоновима с једне стране крушке и свијетло зеленим нијансама с друге стране. Формирано на грани у гроздовима, од 2 до 6 комада, и држи се до потпуног зрења. Због великог приноса, често је потребна додатна потпора, јер се у противном гране могу сломити под тежином плода.

Плодови су мекани, слатког укуса, сочни, са белим месом. Дрво достиже висину већу од 10 м, ретка крошња, гране благо висеће и танке. Црохн смеђа, љуштења. Плоча листова је тамнозелене боје, дугуљастог облика, са глатким ивицама. Сорта не подноси оштре зиме, па младим садницама треба уточиште. Плодови се слабо чувају у расцепљеном облику, не дуже од недељу дана.

Вицториа

Зимски издржљива сорта крушке Вицториа

Ову сорту карактерише зимска издржљивост, не боји се суше и ретко је изложена болестима и штеточинама. Појавио се као резултат крижања сорти Бере Боск и Толстоиобзхка. Дрво средње висине, 8-10 м, са густом крошњом, има пирамидални облик дебла, гране су дуге и танке. Сорту карактерише касна вегетација, цветање. Продуктивност је велика, годишње се са одраслог дрвета сакупи више од 150 кг жетве.

Крушка почиње сазрети у другој половини августа, а зрелост достиже тек средином септембра. Плодови су правилног облика крушке, са глатком и танком кожом . Крушка је слатког укуса, са сочном пулпом, има пријатну арому. Од ове сорте добро је правити џем и џемове. Али крушка се не чува дуго, не квари се у распаднутом облику око 3 дана, може стајати на дрвету не више од недељу дана, а потом отпада.

Вицториа је само напола опрашена. Да бисте повећали продуктивност, препоручује се садња поред врста сорти као што је Бере Думонт, Виллиамс црвена.

Војвоткиња

Летња крушка војвоткиња

Име сорте у преводу је војвоткиња, узгајао га је енглески узгајивач у Вхеелер-у. Дрво је ниско, 6-7 м, са густом крошњом, гране су се рашириле, танке . Дрво кроне је светло браон боје, глатко.

Плодови почињу сазрети средином августа, плодови су јарко жуте боје. У просеку, једна крушка може тежити више од 150 г, налазе се на гранама појединачно или у групама од 4-6 крушака. Чува се до 40 дана на дрвету и не више од две недеље у растрганом облику . Воће је сочно, слатко, с танком кожом и њежном аромом. На непцу су лагане ноте мушкатног орашчића и зачина. Сорта је отпорна на мраз, не боји се хладног времена. Такође не утиче краста, али бакар и листне уши су на дрвету веома често.

Како утврдити да се летње сорте крушке могу уклонити са стабла? Прво, ако већ на земљи почну падати плодови, тада је жетва спремна. Друго, може се одредити по боји плодова, зрели плодови попримају жућкасте нијансе. Треће, ако је крушка постала мека на додир, онда се може сигурно уклонити са стабла.

Северњак

Сорта крушке Северианка

Узгајани од стране узгајивача за северне регионе, по томе је и добила име. Сорта је средње величине, висина стабла од 3 до 6 м, са густом крошњом и пирамидалним обликом дебла . Младе саднице лако подносе садњу и брзо почињу да расту, али дрво почиње да уноси плод у 4-5 година. Листови дрвета су светло зелене боје, шиљастог облика, са глатким ивицама. Цвјета у рано пролеће, има више од 6 латица у цвасти /

То је високородна сорта, гране су обасјане плодом, сваке године има више усјева, а дрво сваке године даје плодове. Крушка је велика, до 200 грама сваког плода, формирају се у малене руке од 4-6 крушака . На почетку зрења имају зелене тонове, а затим попримају жућкасто-наранџасту нијансу. Коштица плода је лабава, затим прилично храпава. Окус није инфериорнији од других сорти, слатка је, са сочном пулпом, има кисело-трпљив укус и лагану арому. Али у крушци је мало семенки, оне се налазе у посебним коморама у језгри плода. Подноси зиме, болести и штеточине довољно добро, не треба му посебну негу.

Катедрала

Рано растућа сорта катедрале од крушке

Такође се односи на летње, ране сорте. Узгајан је крижањем сорти Форест Беаути и Дуцхессе Хип. Углавном расте у централним регионима, али због отпорности на мраз лако расте у регионима севера. Дрво је средње величине, висине 4 м и више, са широком и густом крошњом, гране гледају према горе . Пртљажник је гладак, браон-сив. Млади избојци су благо повешени, црвенкастосмеђи, на њима се јавља плодност. Листови зелених тонова, глатки, средње величине.

Плодовање почиње од шесте године, тежина крушке може прећи 130 грама. Сазријевање долази половином августа, плодови се чувају на дрвету највише две недеље, још мање у исцрпљеном облику. Плодови лимунске боје, са много испреплетених, мењају своје нијансе ближе од јесени у црвено-наранџасте, што указује на потпуно зрење плодова. Кожа је танка, месо је кремасте или беле боје, слатко је са пријатном аромом, средње густине. У средини плода су смеђе сјеменке, издужене.

Љетне сорте крушака сазријевају до средине љета, важно је запамтити њихову правилну његу. Летње крушке воле влагу у пролеће и посебно током формирања воћа. Да би усев био бржи, дрвету је потребна годишња обрезивање и дорада.

Зима

Саратовка

Добијено крижањем сорти Бере и Бергамот . Радио на новој сорти на Сарајевском државном аграрном универзитету по имену Вавилова. Односи се на зиму, плодови нарезани под правим условима могу се чувати до фебруара!

Сорта крушака отпорна на мраз, Саратовка

Саратовка је сорта средње величине, гране изгледају строго горе, дрво високо више од 10 м . Круна је густа, дебло је смеђе-сиво. Млади листови су свијетло зелене боје, овалног облика, са глатким ивицама. До јесени су обојени у тамнозелене тонове. Недостатак је густа крошња, која годишње треба правилно обрезивати, у супротном дрво смањује количину приноса, даје већу снагу формирању младих изданака.

Продуктивност је велика, али стабло почиње плодовати тек за пет година. Плодови су слатки, чврсти, са густом кожом, лимунасте боје, са црвено-наранџастим руменилом. Сазрева од средине августа, дуго остаје на дрвету, до краја септембра. Сорта је зимско отпорна, ретко је изложена болестима и штеточинама, подноси и дужи транспорт, не губи укус и изглед.

Кондратиевка

Високо родна сорта крушке Кондратиевка

Разне зимске крушке, зрење плодова јавља се почетком и средином септембра. Високи приноси почињу од 5 година након садње. Даје обилну жетву годишње, дрвету није потребан одмор. Маса једне крушке достиже и до 230 грама . Плодови су слатки, сочни, са њежном пулпом и зачињеном аромом. Правилног су облика крушке, причвршћене су на дебелу закривљену стабљику. Имају зелену боју када сазрију, благо испуштају жућкасте тонове.

Сама дрвета су висока, 10-12 м висине, пирамидалног облика дебла и благо спуштених грана. Сорта се од осталих разликује по спорој расту, углавном расте у зеленој маси. Али тада даје велики број плодова. Доста лако пати од јаке хладноће, подноси разне болести и штеточине.

Пасс Красан

Пролазу Красан треба много сунца

Такође се односи и на зимске сорте крушака. За разлику од других сорти којима нису потребни посебни услови, овај хибрид захтева повећану пажњу. Воли да расте само на сунчаним местима, не подноси близину других садница. Због недостатка сунчеве светлости, плодови постају кисели и не достижу жељену величину . Такође воли влагу и добро оплођено тло. Изузетно слабо подноси хладноћу и склон је многим болестима.

Али под свим условима, даје крупне, сочне плодове са благим киселкастим укусом. Воће годишње не захтева одмор, али не треба очекивати велики број усева од ове сорте. Маса једне крушке може достићи више од 200 грама, крупне крушке су светлозелене боје. Погодно време за бербу је средина или крај октобра, до када плодови достижу своју оптималну величину и задржавају своју укусност. Плус је способност плода да истраје до следећег пролећа.

Како би сорта раније уродила плодом, боље је садити младе саднице на дуњу.

Мајски дан

Плодови Первомаиске могу трајати и до 8 месеци

Резултат крижања крушака Даугхтер Давн и Касте. Ова сорта се разликује од осталих у трајању складиштења плодова у расцепљеном облику, до 250 дана! Крушка није захтевна за негу, отпорна је на мраз. Ретко се разболи, ништа од њених многобројних штеточина. Висина стабла је више од 10 м, са ширином крошње . Млади изданци су прилично танки, сиво смеђе нијансе, глатки. Листови су округлог облика, са глатким ивицама, благо закривљени према горе.

Просечна тежина плодова је од 140 грама, имају правилан облик, глатку и танку кожицу. Током лета, плодови су зелени, ближе јесени, попримају смеђе-црвене тонове. На гранама уз помоћ јаке стабљике формирајте четкицу од 4-6 плодова. Укус је сладак, пријатне ароме, благо пикантан, са белим месом, има атрактиван изглед и укус. Сорта има високи принос, али плодоносно почиње са 5-6 година.

Лира

Пеар Леар

Зимска сорта са великим капацитетом складиштења воћа, до неколико месеци. Дрво широког пирамидалног облика дебла, свијетлосмеђе боје. Гране средње дебљине, најчешће сиве, глатке. Листови су издужени, глатке, тамнозелене нијансе.

Маса крушке је већа од 200 грама, плодови су зеленкасте боје, попримају жућкасти тон. Имају издужени облик фетуса, са глатком и танком кожом. Берба може почети већ у септембру месецу. По укусу крушка је слатка, са белом сочном пулпом. Учинковитост је велика, дрвету нису потребне пукотине, али усев почиње да се појављује тек 4-5 година након садње. Отпоран је на болести и штеточине, али има просечну зимску издржљивост. Посебно младим садницама је потребно додатно уточиште за зиму.

Патриотски

Крушке зимске класе Патриотиц

Резултат заједничког рада ОС-а Кхарцхенко, А. В. Красовски и А.Ф. Милесхцхко. Цвјета у касно прољеће, бијелим заобљеним цвјетовима лагане ароме. Дрво је високо, више од 10 м, са раширеном крошњом, равних грана. Прстен је смеђи, глатког, правилног облика.

Плодови су крупни, свијетло зелене боје, жути када су потпуно сазрели. Тежина воћа је до 180 грама, има атрактиван изглед за продају, а такође штити изглед током дуготрајног транспорта. Берба са стабла препоручује се почетком октобра, плодови се могу чувати неколико месеци на хладном месту. Редовно даје усеве, дрво се ретко разболи и готово није оштећено инсектима. Такође је отпоран на мраз и не захтева посебну негу, подноси оструге и термичке опекотине лишћа. Зрело воће се чува неколико месеци.

Да би дуже одржали плод крушке, важно им је да обезбеде потребне услове. Плодови се током жетве не смеју оштетити или удубити. Такође, крушка треба да буде сува и умотана у новине или папир. Чувајте боље у малим кутијама, у 2-3 реда. Соба не треба бити влажна, претопла и влажна. Оптимална температура складиштења + 8-14 степени, на тамном месту.

Касније

Десерт Россосханскаиа Касно

Россосханскаиа - крушка с плодовима јесењег периода зрења

Припада касним сортама, зрење плодова долази почетком септембра. Десертна крушка чува се до јануара месеца, под тачним условима чувања . Хибрид, резултат крижања сорти Лиубимитса Клаппа и Тонковетка, узгајан 1952. Дрво је снажно, висина је већа од 6 м, садница има узак пирамидални облик дебла, сиве је боје, одрасло дрво формира широко и глатко дебло. Круна гранасте круне, младе гране сиве боје, погледајте према горе.

Плод је прилично крупан, тежине до 180 грама, тамнозелених тонова на почетку зрења и браон-црвене нијансе до јесени. Монтира се на гране од 6 комада на дебелим стабљикама. Берба почиње у 3-4 године, проценат приноса је висок. По укусу слатко, са меком кожом и сочном пулпом.

Белоруски

Касна бјелоруска крушка

Узгајан у Белорусији. Касна сорта, зрење се јавља почетком септембра. Дрво је мало, високо не више од 3, 5 м, гране су строго горе, крошња је сиво смеђе боје, глатка. Листови светло зелених тонова, дугуљастог облика, са неравним ивицама. Цватња се јавља почетком пролећа, белих цвасти, са пријатном аромом.

Плодови су густа, свијетлозелене нијансе, током љета се мијењају у наранџасто-црвене нијансе. Кора крушке је храпава, прилично густа, са малим црним мрљама. Стабљике су кратке, гране крушке гомиле у пару. Крушка је укусна, месната, бела пулпа, сочна, има благо киселост . Крушка је зимско отпорна, није изложена штеточинама и болестима. Минус - не уроди плодом сваке године, треба му одмор.

Разноликост Белорусска није увек у могућности да независно опраши независно, па се, како би се постигла успешна жетва, препоручује садња додатних опрашених сорти на месту, на пример, Конференција или Берелосхитскаиа.

Оливије де Серре

Оливије де Серре

Рад француског узгајивача. Сорта је прилично расположена, захтева посебне услове за раст и пажљиву негу. Дрво је средње величине, крошња је компактна, гране су усмерене нагоре. Црохн смеђе нијансе, глатке, благо љуштене . Током лета формира се много нових грана што смањује принос, тако да је важно да на јесен уклоните вишак грана. Листови су сјајни, тамнозелене боје, заобљеног су облика.

Воће може тежити више од 400 грама . По изгледу плодови су ситни, заобљеног облика, са густом кожом. Цело воће је прекривено црвеним мрљама, површина је брдовита, неравна. Слатка крушка, са белим меснатим месом и лаганом пријатном аромом. Крушка сазрева до септембра и чува се у састављеном облику до пролећа . Отпоран је на болести, али у оштрим зимама му је потребно додатно заклониште, јер у противном количина жетве смањује се у наредној години.

Бере Арданпон

Касна зрела крушка Бере Арданпон

У Белгији га је узгајао Н. Арданпон 1759. Овај зимско издржљиви хибрид величине захтева посебну негу. Радије расте на сунцу, топлоти и добро навлаженом земљишту - само у тим условима дрво доноси плодове. Дрво је снажно, са густом крошњом смеђе-сиве боје . Младе гране су танке, нису спуштене. Листна плоча је шиљаста, тамнозелене боје, благо зашиљена облика. Цвјета у рано прољеће, бијелим мирисним цвјетовима.

Плодови су крупни, зелени средином лета и црвенкасте су нијансе када у потпуности сазревају ближе јесени. Крушка са танком глатком кожом. Ову сорту су волели баштовани због атрактивне презентације која траје до хладног времена. По укусу крушка је слатка, са белом, меснатом пулпом. Подноси зиму, али је боље заклонити младе саднице.

Хера

Сорта Хера је позната по великом плоду

Исто се односи и на зимске сорте, које су се појавиле као резултат укрштања Реал Туринског и Кћери зоре. Сорта се не разликује нарочито од осталих, али због својих крупних плодова вртлари су се заљубили. Једна крушка може имати масу до 280 грама! Поред тога, плодови имају светло зелене нијансе, које се током зрења мењају у црвенкасте. Нису инфериорне у укусу, крушке су слатке, с финозрнатим месом крем боје. Имају нежан, благо киселкаст укус, пријатне ароме.

Дрво је средње величине, висине не веће од 6 м, с раширеним гранама, крошња, смеђе боје. Способен ежегодно давать большое количество урожая, не требователен к условиям и уходу. Сорванные плоды способны хранится несколько месяцев. К тому же сорт достаточно устойчив к болезням, не боится насекомых, морозоустойчив.

В Древней Греции плоды груши использовались как средство от тошноты.

Чудесница

Груша Чудесница

Еще одна зимняя груша, гибрид, полученный в результате скрещивания сортов Дочь Зари и Талгарская красавица. Обладает отличной устойчивостью к морозам и болезням . Имеет пирамидальную форму кроны, высотой не более 5 м. Ветки тонкие, смотрят вверх, серо-коричневого цвета. Листья округлой формы, темно-зеленого цвета, хорошо видны небольшие светлые прожилки. Зацветает ранней весной, белыми ароматными соцветиями.

Сорт с высокой урожайностью, по весу один плод от 140 до 210 грамм, может долго оставаться на дереве и долго хранится в собранном виде. Плоды светло-зеленого цвета, ближе к осени становятся желтоватыми, немного вытянутой формы. По вкусу сладкие, с мясистой мякотью, обладают нежным приятным ароматом.

Осенние

Осенние садовые сорта отличаются от других долгим сроком хранение в собранном виде, не уступают по вкусовым качествам летним или зимним.

Велеса

Сорт груши Велеса

Осенний сорт груш, относится к одному из лучших. Плоды достаточно большие, средняя масса груши от 150 грамм и выше . Плоды правильной грушевидной формы: узкие у плодоножки и округлые снизу. На ветках растут небольшими гроздями, по 3-4 груши. Созревает груша Велеса в конце августа, сохраняется на дереве до октября. Имеет красивый вид, до конца лета плоды темно-зеленого цвета, а созревая, становятся красно-оранжевых тонов. По вкусовым свойствам сладкие, сочные, с мясистой мякотью и тонкой кожицей.

Высота дерева не более 8 м, с поникшими ветками и пирамидальной формой ствола, серо-коричневого цвета. Молодые ветки формируются на протяжении всего лета, что сказывается на количестве урожая, осенью рекомендуется проводить обрезку. Устойчив к морозам, болезням и вредителям.

Бере Московская

Горьковато-терпкая груша сорта Бере московская

Морозоустойчивый, почти не подвергается болезням и вредителям. Появился в результате опыления сорта Ольга пыльцой от сортов Лесная Красавица и Любимица Клаппа. Дерево высотой не более 6-8 м . Крона у груши округлая, светло-коричневого цвета. Молодые ветки достаточно тонкие, пониклые, серого или бурого цвета. Листовая пластина темно-зеленого цвета, округлой формы. Зацветает груша ранней весной.

Плоды слегка бугристые, светло-зеленых оттенков, наблюдается легкий румянец ближе к осени. Лучше снимать плоды слегка зелеными и твердыми в начале осени, так они лучше сохраняются и лежат дольше, вплоть до нескольких месяцев в прохладном и темном месте. Если груша по вкусу немного терпкая, с кислинкой – значит, груше не хватает влаги. При правильном уходе груша становится сладкой и мясистой, с нежной белой мякотью. Вообще, данный сорт не капризен при уходе.

Краснобокая

Сорт груши Краснобокая

Заблуждение, что этот сорт относится к зимним, это не так, сорт осеннего созревания. Был получен в результате скрещивания сортов Желтоплодная и Нежность. Устойчив к болезням и вредителям, особенно к парше . Морозоустойчив, дает хороший урожай из года в год. Крона округлая, ветки слегка пониклые, коричнево-серого цвета. Листья слегка заостренные, светло-салатовых оттенков весной и темно-зеленых тонов ближе к осени.

Не требует особого ухода, способен расти в небольшой тени, под более высокими деревьями, но любит влагу. Плоды средних размеров, массой не более 200 грамм . Зеленые груши меняют свои оттенки на малиновый румянец к созреванию. По вкусу сладкие, с сочной мелкозернистой мякотью и тонкой кожицей. Держаться на ветках, на коротких изогнутых плодоножках. Плоды способны долго сохранятся, как на дереве, так и в собранном виде, не боится транспортировок.

Памяти Яковлева

Сорт груши высокой зимостойкости Памяти Яковлева

Среднерослое дерево с густой кроной. Высота дерева не превышает и 1, 5-2м, с шаровидной кроной. Молодые ветки тонкие, смотрят вверх, коричнево-серого цвета с небольшими колючками. Листья темно-зеленого цвета, яйцевидной формы, с гладкими краями. Урожай дает на 6-8 год . Популярен сорт Памяти Яковлева у садоводов благодаря регулярному плодоношению и неприхотливостью в уходе.

Груши с гладкой и тонкой кожицей, массой не более 200 грамм. Плоды собраны группами по 5-7 груш. По вкусу груша сладкая, с сочной мякотью и приятным ароматом. Плоды имеют золотистый цвет, слегка красноваты в конце созревания. Полное созревание плодов приходится на середину октября . Груша долго храниться на дереве, не опадает, да и в собранном виде может пролежать несколько месяцев. Высокая урожайность, которая увеличивается с каждым годом роста дерева. С взрослого дерева в год собирается более 30 кг спелой груши. Кроме того, способен не только к самоопылению, но и опыляет другие сорта груш. Значительно упрощает уход за грушей то, что он зимоустойчив и неприхотлив в уходе.

Впервые слово «груша» упоминается в летописях в 12 веке, и звучало как «хруша». А все, из-за характерного хруста, который издавался при надкусывании плода.

Москвичка

Ветвь груши Москвичка с плодами

Получен в результате опыления одного из американских сортов груш Киффер. Обладает штамбовой формой, с достаточно густой и раскидистой кроной, светло-серых цветов, которая со временем меняет оттенки на коричневые тона. Быстро образует новые изогнутые побеги. Листва светло-зеленого цвета, с овальной формой, слегка изогнутая в центре. Данный сорт дает обильный урожай в юго-западных областях. Первый урожай формируется на 3-4 год.

Плоды Москвички средних размеров, до 150 грамм. Обладают правильной грушевидной формой. Имеют зелевато-желтый оттенок, который сменяется к концу лета на бордово-малиновые тона. Кожица тонкая, мясистая с сочной мякотью с ярко выраженным сладко-кислым вкусом. Рекомендуется срывать груши, когда слегка недоспевшие, ведь пролежав в помещении пару дней, груша дозревает и сохраняет свои вкусовые качества. При правильных условиях хранения плоды способны не портиться несколько месяцев . Высокая устойчивость к парше и гнили, так же не боится морозов.

Мраморная

Плоды груши Мраморной

Плод скрещивания сортов Бере зимняя Мичурина и Лесной красавицы. Созревает урожай у этого сорта к самому началу осени, первые плоды можно срывать в начале сентября. Отличается от других высотой и густотой кроны, высота дерева более 8 м . Множество светло-коричневых тонких веток образуются каждый год, а вот побеги груша дает крайне редко. Зацветает ранней весной белыми ароматными соцветиями. Листва темно-зеленого окраса.

Плоды крупные, от 170 грамм, с желтовато-зелеными оттенками и легким румянцем. Груша отличается и правильной конической формой плодов. Мякоть крупнозернистая, нежная, сочная. Достаточно плотная кожура, с небольшими точками ржавого цвета. Сорт Мраморная, как и другие осенние груши, морозоустойчив, не боится болезней и вредителей. Дерево начинает давать урожай лишь на 5 год, но процент урожайности высокий, груша способна радовать большим количеством урожая каждый год.

Груша для Поволжья и средней полосы России

Чижовская

Зимостойкая груша Чижовская

В качестве «родительских» сортов были взяты Ольга и Лесная красавица, в результате долгой работы С.Т. Чижова и С.П. Потапова и был выведен сорт Чижовская. Один из популярных самоопыляемых сортов в средней полосе, особенно в Поволжье и окрестных областях . Дерево выстой не более 3 м, молодое дерево имеет узкую крону, сероватых оттенков. Более старшие ветки приобретают коричневатый цвет, ветки смотрят вверх, средние по толщины, немного изогнуты. Листья овальной формы, темно-зеленого цвета с ровными краями.

Сами по себе плоды весом не более 150 грамм. В начале лета груша светло-зеленых тонов, плод достаточно твердый, но ближе к осени приобретают желтые оттенки, становятся мягкие. В таком состоянии груша Чижовская не будет долго висеть на дереве, поэтому срывать ее рекомендуется в начале осени. Зеленые плоды способны пролежать несколько недель . Сладкие и мясистые на вкус, созревают в середине августа. Обладают белой, среднезернистой мякотью с приятным ароматом. К тому же унаследовала от «родных» устойчивость к морозам и болезням.

Особенность сорта - чем старше дерево, тем мельче плоды. Бороться с этим можно своевременной обрезкой.

Лада

Груша Лада относится к раннелетним сортам

Результат скрещивания сортов Лесная красавица и Ольга, сорт пригодный для посадки в средней полосе. Отличается скороспелостью плодов, отведать свежие плоды можно уже в середине лета . Лада морозоустойчив, не подвергается болезням и вредителя, ежегодно дает богатый урожай. Дерево с ветвистой кроной, ветки слегка пониклые, смотрят вниз. Высота дерева не более 3 м, с пирамидальной формой ствола, тесно-серого цвета. Листья блестящие, гладкие, темно-зеленых тонов. Достаточно хорошо зимует даже в самые суровые зимы, устойчив к болезням, частично самоплоден.

Плоды средних размеров, не более 100 грамм, светло-зеленых тонов с тонкой кожицей. Ближе к созреванию плоды отдают в желтые тона, становятся мягкие на ощупь. Важно поймать момент для снятия плодов с дерева, иначе они становятся мягкие, покрываются ржавыми пятнами и опадают. Плод крепится на ветки попарно на коротких плодоножках. По вкусу сладкие, с небольшой ноткой кислинки и долго хранится в сорванном виде, особенно в прохладном месте.

Бессемянка

Груша Бессемянка относится к высокоурожайным сортам

Популярный и довольно интересен для посадки, особенно распространился в Центральных районах, так же хорошо растет в средней полосе. Дерево сильнорослое, темпы роста быстрые, стабильно дает урожай, не нуждается в отдыхе. Урожайность высокая, в год собирается более 50 кг плодов. Дерево высотой более 6 м, с раскидистыми и изогнутыми ветками. Листья овальной формы, темно-зеленого цвета, с округлыми краями. Так же сорт устойчив к морозам, но подвержен парши и другим заболеваниям.

Ежегодно радует большим количеством урожая, хотя плоды довольно мелкие, больше напоминают яблоки. Светло-зеленого цвета, твёрдые при созревании, плоды становятся желтыми и мягкими, когда поспели. Крепятся на ветки по одному плоду на коротких плодоножках. Созревание приходится на конец лета, когда плоды приобретают желтоватые оттенки . Недолго сохраняется на дереве, быстро опадает. К тому же недолго лежит и в сорванном виде, не более 2-3 недель.

В Европе до момента, когда был завезен табак, для курения использовали растолченные листья груши.

Скороспелка из Мичуринска

Груша Скороспелка из Мичуринска

Этот сорт бьет все рекорды по скорости созревания плодов. Выведен И. В. Мичуриным, в результате скрещивания сортов Цитрон де Карм и Бере Лигеля. Относится к ранним сортам груши, урожай поспевает уже к середине лета . Представляет собой высокое дерево, форма ствола пирамидальная, светло-коричневого цвета.

Плоды не более 90 грамм, зеленые летом, приобретают желтый оттенок при полном созревании. Небольшие плоды компенсируются вкусом: сладкие, сочные, эту грушу любят не только садоводы, но пчелы и птицы. Поэтому собирать их лучше, когда они немного твердые, хранятся не больше недели. Само дерево зимостойкое, с густой кроной, устойчив к болезням и вредителям.

Аллегро

Сорт груши для средней полосы Аллегро

Выведен благодаря искусственному опылению сорта Осенняя Яковлева. Еще один сорт для средней полосы, который плодоносит ежегодно, неприхотлив в уходе, устойчив к болезням и суровым холодам. Плодоношение начинается с 3 года, со временем плоды становятся больше в размерах. Дерево среднерослое, высотой более 5 м, с опущенной кроной. Ветки изогнуты, светло-серого цвета, листья слегка вытянутой формы, тесно-зеленого цвета.

Груша весом от 120 грамм с толстоватой кожицей, но сочной и сладкой мякотью, с пряным ароматом. Правильной грушевидной формы, плоды немного вытянуты. Крепятся на ветки при помощи толстой плодоножки, растут на ветке поодиночке. Созревание приходится на начало августа, плоды окрашиваются в желтовато-красные тона и становятся мягкими. Сорт не хранится долго, на дереве зрелые плоды висят не более 2 недель, но в собранном виде способны пролежать более месяца.

Средняя полоса России обладает особым климатом, который подходит для роста далеко не всем сортам груш. Здесь ярко выраженное жаркое лето, суровые зимы, а переходные периоды с большим количеством осадков. Расти, плодоносить здесь могут лишь те, которые «любят» такую погоду, а правильный уход обеспечит большую урожайность груши.

Садовые сорта для Подмосковья, описание

Видная или Бугристая

Сорт груш Бугристая

Сорт груши, который давно полюбился подмосковным. Дерево высотой не более 5 м, с достаточно раскидистой молодой кроной, которая впоследствии приобретает пирамидальную форму. В течение лета дерево формирует множество молодых веток, которые осенью необходимо вырезать, иначе плоды будут мельчать. Листовая пластина вытянутая, со светлыми прожилинами, темно-зеленого цвета. Зацветает ранней весной, множеством белых соцветий с приятным ароматом.

Плодоношение начинается на 5-й год, плоды средних размеров, правильной грушевидной формы. На цвет зеленовато-желтые в течение лета, с красным оттенком ближе к осени. Плоды с толстой кожицей и крупнозернистой мякотью белого цвета . По вкусу сладкие и сочные, с приятным ароматом. В собранном виде могут сохраниться несколько месяцев, но собирать плоды рекомендуется в середине августа, когда плоды достаточно твердые и немного недоспевшие.

Нежность

Гибридный сорт Нежность

Сорт, полученный в результате скрещивания Тёма и Любимица Клаппа. Особенно большое количество урожая дает в Поволжье, средней полосе и в Подмосковье . Дерево среднерослое высотой не более 4 м, с редкой кроной. Ветки тонкие, светло-серого цвета. Дерево зацветает середине весны, белыми, мелкими соцветиями. Листья округлые, с ровными краями, гладкие. Морозоустойчив, способен ежегодно давать плоды. Предпочитает расти на солнечных участках, устойчив к болезням, не боится вредителей, поэтому выращивание данного сорта не составит большого труда..

Плоды крупные, массой более 200 грамм с правильной грушевидной формой плодов . Груша на вкус мягкая, сочная, крупнозернистая с приятным ароматом. Крепится на ветки при помощи коротких плодоножках. В середине плода находится камера с коричневыми семенами. Плоды этой груши долго сохраняются как на дереве, так и в собранном виде, особенно при температуре 0 градусов.

Дерево груши не способно деформироваться, именно поэтому из него изготавливают, например, линейки для архитекторов.

Сказочная

Груша Сказочная характеризуется как высокорослый и очень урожайный сорт

Свое название получил из-за красивых плодов. Получен в результате скрещивания сортов Повислая и Нежность. Груша отличается высоким количеством урожая, с одного взрослого дерева собирается за сезон более 30 кг спелых плодов . Высота дерева достигает 4 м, ветки густые, тонкие с серо-коричневой кроной. Листовая пластина гладкая, достаточно мелкая, зеленых оттенков, с небольшими за зубрениями по краям.

Когда груша поспевает, приобретает желто-красноватый оттенок на одном боку и зеленоватый на другом. Имеет правильную форму плода, к тому же одна груша может весить более 150 грамм . Мякоть груши белая, мясистая, среднезернистая. В центре плода – камеры с темно-коричневыми семенами. Устойчиво переносит болезни, не боится морозов, саженцы легко приживаются на новом месте.

Вера Желтая

Вера Желтая

Еще один пригодный сорт для посадки в Подмосковье. Дерево высотой более 6 м, с пирамидальной формой ствола, с прямостоячими ветками буро-коричневого цвета . Молодые листья светло-салатовых тонов, к осени меняют цвет на темно-зеленые оттенки. Морозоустойчив, не нуждается в особом уходе. Груша поспевает в середине сентября. Отличается от других тем, что у него наблюдаются спады урожайности, плоды мельчают, но через пару лет груша вновь радует большим урожаем.

Плоды имеют зеленые оттенки на протяжении всего лета, но меняют тона на желто-оранжевые цвета ближе к осени. Крепится на коротких плодоножках, растет по 2-3 груши в грозди . По вкусу груша ароматная и мясистая, среднезернистая мякоть с тонкой кожицей. Хорошая способность хранения, особенно в прохладном месте.

Нарядная Ефимова

Сорт Нарядная Ефимова

Получился в результате скрещивания сортов Любимица Клаппа и Тонковетка. Хорошо растет и дает богатый урожай на территории Центрального региона, Московской области и других близлежащих областях. Урожайный, зимостойкий, не подвергается вредителям и болезням . Дерево высокое, более 5 м в высоту, с густой кроной, темно-коричневого цвета, пирамидальной формой. Листья мелкие, темно-зеленого цвета, с гладкими краями.

Красивый внешний вид плодов, красно-оранжевые тона переплетаются с зелеными оттенками. Но плоды небольшие по размеру, массой не более 120 грамм, правильной, слегка удаленной формы. Мягкая, сочная мякоть, с приятным сладким ароматом. Тонкая кожица у груши подвержена образованию темных пятен в течение лета. Плоды созревают в конце августа, быстро перезревают, поэтому собирать их лучше немного твердыми, а хранить рекомендуется в прохладной и темном месте.

Венера

Груша Венера

Еще один популярный сорт для посадки, благодаря своей зимостойкости и неприхотливостью в уходе. Дерево высотой не больше 4м, крона достаточно раскидистая, молодые ветки слегка опущены вниз, светло-коричневого цвета. Зацветает сорт ранней весной белыми соцветиями, обладающие сладким ароматом. Отличается сорт и высокой урожайностью, взрослое дерево за лето способно дать более 40 кг урожай. Не нуждается в отдыхе, способен плодоносить ежегодно. К тому же сорт достаточно устойчиво переносит морозы, болезни и вредителей.

Сорт созревает в начале осени, плоды крупные, массой до 200 грамм . По цвету красно-желтые, при созревании зеленых тонов. Вкус мягкий, сочный, слегка кисловатый с тонкой кожицей. Долго сохраняются как на дереве, так и в собранном виде.

Независимо от конкретного сорта, коих сегодня насчитывается огромное множество, главное в груше – это ее вкусовые качества и полезные микроэлементы, которых так много в спелых плодах. Зимние, летние и осенние сорта отличаются друг от друга не только вкусовыми качествами, но и скоростью созревания плодов, особенностями ухода, и способность сохранности плодов. Какой сорт выбрать, решать Вам.

Помозите развоју веб локације, дељење чланка са пријатељима!

Категорија:

Дрвеће