Пре око 15 година, мој друг из разреда ме је позвао на дацху. Тамо сам први пут видео величанствене пузавице, посуте много цвећа разних боја - клематис, и одлучио да свакако поновим ову лепоту на свом сајту.
Сада, уместо да заливам сам цвет, сипам воду у саксију. И воила! Захваљујући дренажним рупама, вода полако улази у тло, не пада на коријенски овратник и лишће биљке. Цлематис је избирљив у погледу ђубрива. У пролеће проводим 2-3 прелива корена и исто толико у лето.Када дође време, додајем течно ђубриво директно у саксију. Да бисте спречили да прљавштина и вишак влаге дођу тамо, затворите поклопац.Захваљујући методи у саксији, добио сам низ предности:
Клематис воли топлину и обилно цвета на сунчаној страни. Истовремено, њено корење преферира сенкуО овој особини сам сазнао у једном од приручника за цвећарство. У народу кажу да „главу клематиса треба држати на сунцу, а ноге у сенци“. Прво сам посадио једногодишње биљке испред лијане, покушао да направим композицију од њих. Невен, петуније и невен су давали хлад, али је постојао још један велики проблем. Корени биљке су почели да трпе белу и сиву трулеж. У страху да би лоза могла да страда и умре од ових болести, смислио сам нови начин заливања.
Дивно решење предложиле су керамичке фигурице "појилице" за собне биљке. Преко њих обезбеђујем заливање собних биљака у градском стану током краћег одсуства. Одлучио сам да испробам овај метод. Уместо керамичке фигурице, узео сам старе глинене саксије за цвеће. На дну мора бити дренажна рупа. Пажљиво, покушавајући да не оштетим корење, ископао сам саксије у "подножју" клематиса. Ово је било најтеже, јер су њихови корени разгранати. Неки су још мало оштећени. Пажљиво сам их исекао секачима и посуо дрвеним пепелом. За младе биљке узео сам малу саксију, поред зараслог олдтајмера поставио саксију пречника 25 цм.

- земља не ствара кору која спречава ваздух да допре до корена;
- вода и ђубриво иду директно у корење;
- биљку не погађа трулеж, јер јој је врат увек сув.